Nedavno sam dobila poziv na izlozbu, tj. multimedijalnu instalaciju mladih umetnica Jelene Rackovic i Bojane Rajicic "Citaj kako je nacrtano". Naravno da sam sa odusevljenjem prihvatila poziv i danas bila na otvaranju. Nisam se pokajala. Prijatna i prijateljska atmosfera, sa sasvim dovoljnim zvanicama koje su u tom trenutku znacile ovim dvema mladim i talentovanim umetnicama!
Sama instalacija se sastoji iz dva dela i predstavlja kompleksni prostorni i semanticki dijalog koji ima svoj pocetak/kljuc i u odgovarajucem fontu i iz njega proistekloj ilustraciji. Stoga je na naspraminim zidovima galerije postavljeno po jedno slovo odgovarajuceg fonta.
"Quazar" Jelene Rackovic, otvara dijalog. Vise elemenata instalacije prostorno su povezani i uslovljeni: ilustracija/friz na zidu, nerpavilno/ nestabiljne merdevine koje se opiru funkciji, veliki crni krug u podu, vise elemenata u obliku ruke koji se spustaju sa plafona, mreza povezanih stopa/putokaz na tlu i crevo/ cev. Kljuc za razumevanje rada nalazi se u ilustraciji na zidu koja polazi od izgleda i naziva fonta i razvija u visesegmentnu naraciju o (jednom mogucem) oblikovanju: od tacke i mrlje kao osnovnog elementa grafickog izgleda, preko ruke kao nosioca - paradigme kreacije, do ilustracije svelutajuce noge kao subjekt/ objekta kretanja, i antropomofizovane kreature koja se, transformacijom, preko mrlje i tacke ponovo vracxa u prvobitno stanje uredjenosti pocetnog sistema izrazenog kroz monohromnost, strogi raster i tektoniku fonta. Poeticnost transformacije dodatno naglasavaju ovim fontom ispisani stihovi pesme o detinjstvu Petera Handkea. Formalna intervencija u radu odigrava se, medjutim, u iskoraku iz dvodimenzionalnosti. Zelja autorke je da se narativni niz aktualizuje u prostoru te da se neka svojstva Quazara-kao svetlog i pulsrirajuceg elementa - homologno prikazu u prostoru, te da se time dobije transformacija posmatraca iz subjekta recepcije u subjekat re-kreacije osnovnog traganja za smislom. Linije znacenja koje povezuju elemente u prostoru tako dobijaju razlicite pravce i ubrzanje, a posmatrac se po svjoj dinamickoj ulozi u okviru dela izjednacava sa dinamikom samog dela.
Kontrapuktivno, motivski i idejno razlicito, suporotstavlja se "Neukolin", instalacija Bojane Rajicic. Zasnovana na istom polazistu istrazivanja istoimenog fonta i ona se kroz ilustraciju obogacuje i razvija. "Subjekat" naracije/transformacije, ovoga puta je bezlicna papirna marioneta koja, prolazeci kroz razlicite fraficke situacije menja licni odgovor na njih: njeno srce se moze recdiklirati, upecati, obrisati, usmeriti, ponovo napisati ili - sto da ne - izmeriti i izabrati iz kutije sa srcima razlicite velicine...
Na morfoloskom planu ovaj potiv parionete umnozava se do dekorativnosti i postavlja visoko u prostoru, zajedno sa motivima srca razlicite velicine rapsoredjeni po podu. Posmatrac je natpisima i akcesorijama (olovke, gumice, igle) pozvan na interakciju. Veliko dekorativno srce na tlu sa natpisom kao da izaziva na krsenje zabrane gazenja i preuzimanje rizika pokretanja slozenog sistema samounistenja kroz eros.
Zajedno oba rada govore o nacinima traganja za smislom kroz opoziciju logos/ eros, odnosno apolonijski princip spram dionisijskog, kao i o razlicitim pristupima u njegovom pronalazenju - prvi kao odraz formiranja smisla kroz rec, drugi - kroz magijski ritual.
Na otprilike ovakav nacin, samo jos profesionalniji, mr. Cedomila Marinkovic opisuje rad ove dve talentovane mlade zene. Jelena i Bojana su nas koji smo veceras posetili izlozbu uveli u njihovu pricu, a mozete se pricom prosetati i vi.
Izlozba je otvorena od 04.-15.02.2008. u Galeriji "Remont" Trzni centar Trg Republike, Makedonska5, II sprat.
I da ne zaboravim, mozete uzeti sebi i suvenircice u obliku srca (odaberete velicinu koja vam odgovara) ili bedza sa motivima njihovog rada.
Hvala Danku, Bojani i Jeleni sto su me pozvali!
(((Objavljeno na www.trablmejker.com )))
