PROPAGANDA SKIDA MRAK

Sve vise sam iznenadjena neverovatnom „kreativnoscu" ljudi koji se kod nas bave marketingom, propagandom i samim sloganima..Ma da li je moguce? Neki ljudi su zaista placeni za taj posao, i to ne malo.

Cele prosle godine se dugo pricalo o reklamnim sloganima prezervativa Durex i Sico, pa cak i Trojan..Kakvi su samo to slogani. Durex, ruku na srce, zaista vodi racuna da svaka rec bude na svom mestu, koliko god poruka bila provokativna. Eto cak i reklama za Durex de decak histericno vristi u megamarketu, dok otac prevrce ocima ne znajuci vise kako da ga smiri, zaista ima poucnu poruku. Da, nije zeleo to dete. Da, nije bio spreman ni zreo za roditeljstvo. Bilbordi sa Durex sloganima su imali poruku: „AKO NE ZELIS da zacnes dete, uzmi kondom". Jasno je, niko ne prisiljava da ga koristis, ali predocava neke od mere zastita koje pruza njihov proizvod. Provokativno, ali ne i vulgarno i ne razumljivo.

Medjutim Sico, eee to je vec malo drugaciji vid poruke. Glasi: „NE TREBA DA ZELIS dete i njegovo zacece spreci kondomom." Koji je cilj ove poruke???

Da ne bude da se takvi „cudnovati i kreativni" slogani nalaze samo na takvim proizvodima, napravih i mali osvrt na domace proizvodjace chipsa, vec svima poznata firma Marbo i „Cipsi".

 

Napravisi doskocicu reklamom sa erotskim sadrzajem resila je da na svaki moguci nacin privuce paznju publike i potrosaca. Marbo je na svojoj TV reklami za Chips, kao pocetni motiv iskoristila preljubu. Zena kada shvata da se prevareni muz nenadano vraca kuci, ljubavnik, potpuno nag i s kesicom Chipsija u ruci, u poslednjem trenutku bezi kroz prozor iz stana ljubavnice i sakriva se na simsu prozora. Potpuno naga zena iz istih razloga bezi kroz prozor iz susednog stan, gde njih dvoje pocinju da ocijukaju. Muskarac u tom trenutku nudi zeni chips. Posto su zeni obe ruke vec zauzete prikrivanjem intimnih delova tela, muskarac joj dzentlmenski spusta kesicu chipsa do mesta koje je inace predvidjeno za smokvin list.

Ne. Ni ova reklama nije proglasena za vulgarnu. Nije da smatram da jeste, ali eto mnogo se forumalo o istoj i misljenja su zaista raznolika. Do ljudi koji odusevljeno pozdravljaju ovaj vid reklamiranja prehrambenog proizvoda iliti grickalice Chipsi, do ljudi koji ostro osudjuju ovaj vid reklamiranja istog, jer smatraju da je vulgaran, neeticki i neprimeren za decu.

Ali najsokantnija reklama 2007 godine mi je definitivno nedavno pojavljen bilbord za , kako mi se cini farmerice muske, jeans. Proizvodjac nepoznat, nigde naznacen. Poruka na ogromnom bilbordu glasi „VECERAS SKIDA MRAK", a slika je muski ud u punoj erekciji prikriven farmericama. DA DA, neverovatno kako je „nadaren" momak sa iste reklame, sto da se i ne pohvali istim darom, Bogom datim. ;)

I tako mi sve interesantnija postaje vozna GSPom. Ragledam prelepu okolinu Beograda, divne guzve u saobracaju i „kreativne" slogane na bilbordima. Ulazak u Sarajevsku ulicu mi postaje cak omiljeni, pa zaboga isti bilbord sam prvo tu i zapazila.;)

Da volite da citate, jos bi ja navodila primere ljudske „kreativnosti", ali...znam da ne volite. Tako da, zabavite se i sa ovim sto sam podelila s vama dragi mi drugari..

sKeri

01.11.2007. Beograd
Currently listening:
Fauxliage
By Fauxliage
Release date: 14 August, 2007

Nasilje i(li) sociološka analiza?

I TAKO JA SEDIM SMORENA U SOBI...NA RTSU..NACINALNOJ TV IDE EMISJIA 48H SVADBA..OBICNO KAD UCHIM PUSTIM NESTO STO MI NIKAKO NE BI PRIVUKLO PAZNJU I OMELO ME U UCHENJU. ALI...DESAVA SE DA DEVOJKA POCINJE PRICU...!!!!

Devojka: Moji nisu hteli ni da cuju za njega, ni da se pomirim s njim, zato sto me je tukao.
Novinarka: Tukao te je??? Miroslave, covece!
Miroslav: Pa, nisam je tako jako tukao, malo, samarcici.
Novinarka: Gde se zene tuku, covece!
Miroslav: Pa dobro, nisam je bas tukao, nisam je bas ubijao.
Novinarka: Da sam znala, ne bih dosla.
Devojka: Nekoliko me puta istuce pa ode, pa posle nedelju dana lepo, pa me opet istuce.
Miroslav: Lepo preko kolena, po guzi.
Novinarka: Sto si ti sa njim?
Devojka: Zato sto ga volim.
Novinarka: Koliko te je puta istukao do sada.
Devojka: Ne znam, ne moze ni da stane na prste.
Miroslav: Nije toliko bas.

Malo kasnije saznam da je ta prica upravo i bila povod da poslanici LDPa u Skustini Srbije pokrenu pitanje odgovornosti celnika RTS-a za emitovanje emisije u kojoj se na najbeskrupulozniji i najotvoreniji nacin promovise nasilje nad zenama.
Zbog ovog sadrzaja epizode "rialiti programa" "48 sati svadva", emitovane na Javnom servisu, u Skupstini Srbije danas je rasprava o zakonu o osiguranju pretvorena u polemiku o kredibilitetu direktora RTS-a Aleksandra Tijanica.
Raspravu je otvorila poslanica LDP-a Milena Stankovic koja je pozvala poslanike da osude taj slucaj i da zatraze smenu rukovodstva RTS-a. Ubrzo se oglasio direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanic:
"To nije bila oda toj vrsti musko-zenskih odnosa, nego je cela emisija od tacke kada je taj momak priznao da je tuce isla za time: zasto se ona udaje za njega kad je tuce i zasto svi misle da ce se to u braku promeniti", kaze on.
"Prema tome, to je na jedan delikatan nacin uradjena izvanredna sociopsiholoska studija koja ne predstavlja odu nasilju vec, naprotiv, direktan pokusaj, prakticno, da se ukaze i toj devojci i njenoj rodbini da to nije dobro", kaze Tijanic.
Za poslanika LDP Slobodana Maraca nije cudno sto je takva emisija sinoc pustena na javnom servisu:
"Iz prostog razloga sto gospodin Tijanic se vise puta na veoma primitivan nacin izrazavao o zenama. Ja cu procitati jedan deo sta je rekao za zene, objavljeno je u 'Dnevnom telegrafu' 1998. godine: 'zena treba da izgleda kao sarplaninac, s urodjenom bundom, krupna, dresirana, s ogrlicom oko vrata i da laje samo kad joj neko tudji pridje'. Ima jedna zena o kojoj je lepo govorio, to je Mirjana Markovic", kazao je Marac.

NE ZNAM DA LI ISKRENO DA BUDEM FRAPIRANA PRICOM O TIJANICU KOJI JE DOZVOLIO DA U EMISIJI OVOG TIPA PUSTE OVAKVU PRICU, ILI STO NOVINARKA NIJE ODMAH PRESTALA SA SKLAPANJEM BRAKA OVOG PARA, SMATRAJUCI NEKOMPITABILNIM ZA ISTI, ILI STO JE OVA ZENA STAVRNO IZJAVILA DA VOLI SVOG BUDUCEG SUPRUZNIKA, SAD VEROVATNO SADASNJEG, IAKO JE "ONAKO MALO DOBRO ISAMARA, NE UBIJA JE BAS, ALI JE SAMARA"!
:s:s
JA NE ZNAM STA DA DODAM VISE?!!?!?
TOOOTALNO ZBUNJENA!

Ako odelo čini čoveka, cipela čini ženu!

Skontala u jednom trenutku "da opterecena si odredjenim stilom!" i "opterecena si parom cipelica koje si videla", i zelis ih imati i nositi, pa cak uz svaki komad garderobe koji posedujes. Da ali nisi sama u tome?

Zapravo cak i slavni koji imaju vise novca no sto mogu potrositi, i imaju svoje stiliste i sve sto vec imaju slavni, nose jedan par cipela u koje se zaljube uz apsolutno sve, pa dok im ne dosade!

Jedna od najcescih sala, da ne kazem prozivki, jeste koliko pari cipela jedna zena moze imati i da li postoji trenutak kada ce zena reci "Ne trebaju mi nove cipele, imam ih dovoljno!" ili "Nemam vremena da idem sa tobom u kupovinu novih cipela!"...Hmmm NIKAD cini mi se!

Uh jos kad dodju posebne prilike, mature, svadbe, rodjendani i slicno...pa tek tad pronaci par cipela koje ce obeleziti tu priliku onako kako dolikuje!

Zato postoje i zene koje se razlikuju upravo po obuci koju nose! Postoje zene koje UVEK nose visoke stikle (u kojima noga izgleda tako sjajno!) i postoje one druge koje svojoj udobnosti pretpostavljaju sve ostalo. Cipele umeju da budu i stav, politicki i zivotni, nosite ih zato sto pripadate jednoj grupi, sto se zalazete za nesto, sto ste identifikovani sa nekom idejom.Cipele umeju da budu najdublji znak tradicije - ako pogledamo japansku ili indijansku obucu, ili nasu tradicionalnu obucu koja se pretvara u suvenir ili zastavu nacionalnog identiteta.

I onda ide gomila pitanja..Zasto je zenska cipela toliko bitna? Zasto nije svejedno kakvu cipelu nosimo? Da li nam stvarno treba toliko pari cipela? i tako dalje i tako dalje...da ne duzim!

Pa toliko filmova, toliko serija...cipela prodje kao neprimetna, a u stvarni tako bitna u celoj prici.. Pa "Carobnjak iz Oza" i cuvena CRVENE CIPELICE, tada jos uvek devojcice Judy Garland, a "Macak u cizmama", "CIPELICI"..ee cipelici! Nikako zapostaviti seriju "Sex & City" i Keri Bredsho (Sara Jessica Parker). Jasno se oseca i da je kljucan deo te serije posvecen - cipelama. Firmiranim, skupim, bajkolikim cipelama koje s vremena na vreme lice na pravu opsesiju glavnog lika -Keri gotovo neguje svoje cipele kao kucne ljubimce.

Tako posto nadjoh svoje cipelice must have resih da se poigram tim fenomenom cipelica i zakljucih da to u stvar i nije nikakav fenomen..zena nije zena ako nema dobar par cipelica!;)

Create Your Own

Umbria jazz festival u Beogradu i Novom Sadu

U petak i subotu 31. avgusta i 1. septembra u Beogradu i Novom Sadu se održava italijanski džez festival Umbria Jazz Balkanic Windows 07. Na njemu izmedju ostalih učestvuju slovenački trio Lolita, kvartet Frančeska Vercatija iz Italije i Georgije Sareski iz Makedonije, kao i bend italijanskog kontrabasiste Lela Paretija. Najveće zvezde, kvartet saksofoniste Frančeska Berzatija, predstaviće novi projekat "Tinisima", posvećen glumici, modelu i fotografkinji Tini Modoti, kao i kvartet kontrabasiste Lela Paretija, koji je saradjivao sa Enrikom Ravom, Antonelom Salisom i Stefanom Bolanijem.
Ovo je treći po redu Umbria Jazz Balkanic Windows festival u Beogradu, koji se trebao održati na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu, ali je ceo festival prebačen u dvoranu Sava Centra zbog nevremena. U Novom Sadu besplatan program najpoznatijeg italijanskog džez festivala održava seu Dunavskoj ulici, dok je džem sešn predvidjen za klub Trema u Srpskomnarodnom pozorištu.

Svake festivalske večeri nastupiće po dva benda, jedan italijanski i jedan sa Balkana, a ulaz na ove koncerte biće besplatan.

Organizatori festivala "Umbria Jazz Balkanic Windows" 07 su Multikultivator i Ring Ring Promotions u partnerstvu sa Fondazione Umbria Jazz i Beogradskom tvrdjavom, odnosno Kulturnim centrom Novog Sada, uz podršku Ambasade Italije i Italijanskog Instituta za kulturu u Beogradu, Skupštine grada Beograda i opština Savski Venac i Stari Grad.

Festival se odrzava u Peruđi već vise od 30 godina, a slični festivali vremenom su nastali I širom sveta. Od 2005. Godine pokrenut je i u Beogradu I Novom Sadu, a glavni sponzor ovogodišnjeg festival je Banca Intesa.

sKeri

http://www.happynovisad.com/umbria-jazz-festival-u-beogradu-i-novom-sadu.2072.html

U Nemačkoj održana Love parada

Više od milion ljudi okupilo se u subotu u nemačkom gradu Essenu na Love Paradi, koja se prvi put nije održala u Berlinu. Kroz Essen je formirana povorka učesnika i 27 kamiona sa kojih je puštana techno muzika. Paralelno sa Love paradom je u čitavoj Rurskoj oblasti održavano preko 100 techno zabava pod motom "Ljubav je svuda".
Zbog finansijskih problema Parada nije održana 2004. i 2005. godine, da bi prošle godine bila obnovljena, a procenjuje se da je učestvovalo između 500.000 i 700.000 ljudi. Ove godine, organizatori nisu uspeli da postignu dogovor sa berlinskim vlastima oko održavanja, pa je ova  manifestacija prebačena u grad Essen.

Organizatori planiraju da se i u narednih pet godina manifestacijaodržava u Rurskoj oblasti u gradovima Dortmund, Bohum, Duizburg iGelzenkirhen. Razlog premeštanja Parade ljubavi je u ekonomskojisplativosti događaja za organizatore, koji se nadaju da će poslenekoliko finansijskih neuspešnih Parada, premeštanjem u Rur prevazićiteškoće.

Gradonačelnik Essena izjavio je da je procenjeno da je milion i dvesta hiljada ljudi učestvovalo na događaju. Parada ljubavi nastala je iz mirovnih demonstracija organizovanih u Berlinu 1989. godine. Vremenom je prerasla u okupljanje poklonika tehno muzike. Do sada je najveći broj posetilaca zabeležen 1999. godine kada se procenjuje da je u događaju učestvovalo milion i po ljudi.

sKeri

http://www.happynovisad.com/u-nemackoj-odrzana-love-parada.2049.html

*Axwell predstavlja "I Found U"*

Nedavnim gostovanjem u Beogradu, Axwell je promovisao svoju novu pesmu "I Found U", koja predstavlja najizvodjeniju pesmu ove sezone i zasigurno zaslužuje nagradu da postane soundtrack leta 2007. godine. Bila je Essential New Tune u emisiji Pete Tonga na Radiu 1, a posle toga usledio je i veliki bum pa su je počeli puštati i mnogi drugi poznati DJ-evi kao što su Bob Sinclar, The Shapeshifters, David Guetta, Annie Mac, Trophy Twins…

Kao new entry odmah je postala i br. 1 na UK Dance Chartu, a na službenoj lestvici prodanih singlova u Velikoj Britaniji je dosada dosegla VI mesto.

Svojom produkcijom Axwell dokazuje zašto je trenutno jedan od vodećih svetskih producenata. U pesmi „I Found U" objedinjuje vokal američke pevačice nastanjene u Finskoj – *Max`C *sa rave melodijama soula i electra.

Uz to je u 2007. remixovao Bob Sinclarovu pesmu „I Feel For You", Faithless (Music Matters), Madonna (Jump), Hard Fi (Hard To Beat), Nelly Furtado (Promiscuous), Usher, N.E.R.D., Mobya i mnoge druge. Prethodni veliki hit mu je bio nedavno za Positiva Records – „Watch The Sunrise". Ove je godine svirao na hiljade važnih lokacija od Miamia, do Pariza, Barcelone, Moskve, Ibize, Australije, Južne Afrike, Maroka, Alžira pa i Hrvatske (Byblos Poreč i Hacienda Vodice).

Remixe ove pesme radili su Soul Avengerz, TV Rock i Tocadisco, a uskoro dolazi i remix od Dubfirea.

Stoga i ne čudi njegov natrpan angažman u DJ vodama gde ga zaljubljenici u partijanje opisuju kao neverovatnog performera sa istinskim osećajem za mix i show.

sKeri

Dobro drvo or Good tree

Bilo jednom jedno drvo…
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog decaka. Decak je
dolazio svakoga dana i vredno sakupljao opalo lisce. I isple-
vsi lisnatu krunu, zamisljao je da je sumski kralj. Peo bi se
uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama.
Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i decacic
bi se ponekad igrali zmurke i kad bi se umorio, decacic bi
zaspao u senci drveta.
Mali decak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem
i dusom. I Dobro drvo bilo je sretno. Ali, vreme je neumitno
prolazilo…
I decak je odrastao. Dobro drvo je sada cesto ostajalo samo.
A onda, jednog dana, decak ponovo dodje i Dobro drvo mu
rece: „Hajde, decace, popni se na mene i poljuljaj se na mo-
jim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj se-
nci. I budi sretan." „Ali, suvise sam veliki da bih se peo na te-
be i igrao se s tobom", odgovori decak Dobrom drvetu. „Ze-
lim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znas, po-
treban mi je novac. Mozes li mi dati malo para?" „Zao mi je",
ogovori Dobro drvo „ali para nemam. Sve sto imam jesu li-
sce i jabuke... Ipak, decace, mogao bi da uberes moje jabu-
ke i prodas ih u gradu... Tako ces doci do para i biti sretan."
I decak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih
odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti sretnim.
Dugo je vremena opet proslo, a decak nije navracao...
I Dobro drvo je bilo veoma tuzno. A onda, jednoga dana, de-
cak ponovo stize i drvo radosno zasumori. „Hajde, decace",
rece ono. „Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim
granama... I uzivaj!" „Nemam vremena za to, imam previse
posla", odgovori decak. „Zelim kucu, u kojoj ce mi biti toplo"
, objasni on. „Zelim da imam zenu i decu i zato mi je potre-
bna kuca... Mozec li ti da mi nabavis jednu kucu?" „Ni ja ne-
mam kucu", odgovori drvo. „U stvari, citava suma je moja
kuca... Ali, evo, mozes poseci moje grane i od njih sebi na-
praviti kucu. I tako ces biti srecan." I tako decak posece gra-
ne Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kucu.
I dobro drvo se ponovo osecalo veoma srecnim.
Jos podosta vremena prodje, ali decak nije navracao. I kada
se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko sretno da je je-
dva bilo u stanju rec da izusti. „Hajde, decace", pozva ga
drvo sapatom. „Dodji i poigraj se." „Odvec sam star i tuzan da
bih se igrao", odgovori decak. „Ali, zeleo bih jedan camac
, koji bi me odvezao daleko odavde... Mozes li mi naci neki
camac?" „Pa, poseci moje stablo i nacini sebi camac", odgo-
vori Dobro drvo. „Tako ces moci da odjedris daleko odavde i
da budes srecan." I tako decak posece stablo Dobrog drve-
ta... i nacini sebi camac... i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srecno, ali ne i presrecno.
Podosta vremena je minulo i decak se najzad ponovo pojavi.
„Zao mi je, decace", doceka ga Drvo. „Ali, zaista nemam ni-
sta vise sto bih ti mogao dati... Znas, ne radjam vise jabu-
ke..." „Zubi su mi se istrosili i vise ne mogu da jedem jabu-
ke", odvrati decak. „Nemam vise ni grana", nastavi Dobro
drvo „na kojima bi se mogao ljuljati." „Odvec sam star za
takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama", primeti de-
cak. „Nemam vise ni deblo", re--e Dobro drvo „na koje bi se
mogao uzverati." „Odvec sam umoran da bih se pentrao po
drvecu", zaklima glavom decak. „Zao mi je", uzdahnu Do-
bro drvo. „Zeleo bih da mogu da ti bilo sta dam... ali mi ni-
sta vise nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Zao mi
je, zaista..." „Pa, vise mi mnogo ni ne treba", uzdahnu i de-
cak. „Tek neko mirno mestasce gde mogu sesti i predahnuti.
Znas, veoma sam umoran." „U redu onda", odvrati Dobro
drvo, istezuci se koliko god moze. „Stari panj bas jeste pra-
vo mesto da se na njemu sedi i odmara. Do--i, decace, i se-
di. Sedi i odmori se." Decak postupi kako mu je receno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno sretnim.

 

Dobro drvo

Reading and Leeds rasprodate velikom brzinom!

Svih 200 000 karata za vikend ovogodišnjih festivala Reading and Leeds su rasprodate u rekordnom vremenu.

Dnevne karte su još uvek dostupne po ceni od £65. Posetioci se nadaju odličnim nastupima bendova koje vole kao što su Metallica, Rage Against The Machine I The Killers u Avgustu, kada su zakazali ovaj super vikend za koje su trodnevne karte rasprodate za samo nekoliko sati.

Reading festival je započeo kao Jazz I Blues festival 1960. God, jedini rival Glastonbury uz svo poštovanje istorijskih I kulturnih važnosti festivalskih nastupa. Kako god ovaj event je danas uveo pored ova dva muzička pravca I Rock bendove.

Leading festival kao mladji ne kaska sa Reading I identifikuje se kao jedinstven. Svoj line-up predstavlja na Branham Parku koji daje osećaj da se nalaziš van grada predstavljajuči sestru festivala Reading.

The Reading and Leeds Festivali zauzimaju mesto na Maloj Džonovoj Farmi(Little Johns Farm)UK, gde je Reading, I Bramham Park-u,UK, gde je smešten Leeds, od 22-24 Avgusta ove godine.

Melvin Benn, menadžer director Festival Republic kaže, “Ja sam na mesecu! Apsolutno oduševljen![..] Ko god da govori o smanjenju popularnosti festivala govori gluposti. Dugo će još živeti Reading and Leeds!!!”

Drugi akteri koji će nastupati tokom ovog vekanda su Dizzee Rascal, Slipknot, The Enemy, Babyshambles, Vampire Weekend, MGMT, The Cribs, Avenged Sevenfold I Anti Flag.

...pa ko voli, odbrojavanje je počelo!

www.leedsfestival.com

www.readingfestival.com

sKeri

The Big Chill Festival

*The Big Chill* je magičan vikend muzike, komedije, umetnosti, filma i dobrog vremena smeštenog u prelepoj dolini Malvern Hills-a u trajanju od 1. do 3. Avgusta 2008 godine.

The Big Chill je multimedijalni festiva, bar, club i record label namenjen da transformiše duh našeg vremena.
U ponudi ima visoku umešanost svih iskustava koja su kompletna i jedinstvena, sa različitim varijacijama muzike i performansa, umetnosti, komedije, igre i filma; tehnologije u vezi sa prirodom; upoznavanje umetnika i njihove kreativnosti. Prepun energije, zajedništva i zabave.
The Big Chill nema definisan ethos, tj. zajednicu, kao takvu, ali Veliki Chilleri su postepeno proširivali osećaj i značenje godinama kroz dolaske i umešanost u sam festival.
Kreiran od strane Pete Lawrence-a i Katrina Larkin 1994, Veliki Chill festival je rastao od malog eventa do visoko respektovane organizacije. Od svog radjanja kao celodnevni nedeljni Islington Union Chapel, na otvorenom prostoru, prateći leto i sa posećenošću od oko 700 ljudi skupljenih u Crnim Planinama na Welshanskim obroncima, Veliki festival raste u event pomeren 1998 godine u Dorset's Larmer Tree Gardens kao "The Enchanted Garden", gde je dobio reputaciju kao jedan od najinovativnijih novih eventa u poslednjih 5. godina. Naravno sa tim je rastao i broj velikih chillera od nekoliko stotina do čak 5000.
Posle eventa u Lulworth zamku u Dorsetu 2001, Veliki Chill se upgrejduje i dobija novi dom, Eastnor zamak Derr Park u prelepoj dolini Malvern Hilsa 2002. Već 2007 godine broj posetilaca se povećava na 35 000 i oni koji dolaze počinju da prepoznaju i poštuju jedinstvenost atmosfere koju nudi. Organizacija živi kroz godine, kroz barove i naravno, kroz website koji poseduje i forume na kojima se može informisati i razmeniti iskustvo.
The Big Chill takodje radi na record labelima izbacujući novo otkrivene umetnike i kompilacije kao ključnu stvar samog festivala. Slavi kreativnost u svim formama, zato postoji i taj audio i vizelni deo koji se razvija i koji prati.
Naravno postoji još mnogo stvari koje bi se mogle reći za ovaj festival, a koje se mogu pogledati i na The Big Chill sajtu www.bigchill.net pa Veliki Chilleri koji su u mogućnosti da posete festival mogu da se informišu.

 
sKeri

ZAVISNA OD INTERNETA, KO JA..NEEEE!

Sve vise i vise primecujem da se u nasoj ne tako velikoj, a i ekonomski nerazvijenoj zemlji pojavljuje sindrom zvani Intenet Addiction Disorder(IAD) ili u prevodu "Zavisnost o Internet". Na samom pocetku internet nije bio toliko dostupan svima, kao sto su to bili radio, televizija i novine, da bi 1995. godine nastaO gore pomenuti sindrom ili jos poznat kao "Patoloska upotreba intertena",Patologycal Internet Usage (PIU).Kako sam primetila da se u nasoj zemlji o tome ne govori mnogo jer se smatra da jos uvek nije uzela tolikog maha, odlucila sam da napravim ovo malo izlaganje i korisnicima interneta poblize objasnim ovaj nimalo zanemrljiv oblik zavisnosti, po simptomima slican drugim zavisnostima o narkotike, duvan, alkohol i slicno.Osamdesetih godina zapoceta je era video igrica, kada su igraonice pravljene klincima kako bi se skupljali u njima i uz svoje idole ubijali milione izmisljenih protivnika. Kod nas je ova era trajala do nekih devedesetih godina sada vec proslog veka, kada pocinje i masovni prelazak na racunare i konzole. Zatim su tu i kockarnice, video poker aparati za kojima pipadnici mladjih generacija lupajuci o taster pokusavaju da zarade neki dinar u vremenu kada novca nije bilo, zahvaljujuci sankcijama koje su u to vreme pratile nasu zemlju.Potom na velika vrata ulazi njegovo velicanstvo PC. Pojavljuje se veliki dijapazon igrackih konzola(game boy, nintendo, sony, sega...),naravno tu su i kladionice, ovisnost o kladjenje i kocku, i konacno neprikosnoveni INTERNET.
          Postoji jedna naucna definicija koja kaže: "Zavisnost od Interneta je klinicki poremecaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodicno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje licnosti.
          Istrazivanja govore da osoba koja provede vise od 38h na internetu nedeljno, odnosno, gotovo 6h dnevno, onda je vec nesumnjivo postao zavisnik. Realno gledano, ja samo dok sam pretrazivala sve informacije o ovoj cudnovatoj temi, provela vise od 6h na internetu, pa da li je moguce da sam i ja jedan od ovisnika?!?!Ako se po tome gleda, onda jesam, priznajem i preskacem fazu poricanja..
          Eto i neka svakodnevno "svega" 4h, sto je 28h sati nedeljno, provede neko na internetu, duboko je zagazio u zavisnost. Samim tim dok je procitao postu, odgovorio ili citao neki clanak, tekst ili obavljao bilo koju offline raspravu na juzenet grupama, testirao softver, a da ne pricam o impresijama koje se dozivljavaju samom pomisli na Internet i slicno.
A pitate se kako se postaje ovisnik o internet?!
          Da bi na to odgovrila sto krace spomenucu samo kako se nas prosecni korisnik obicno srece sa Internetom, jer cinjenica je da mnogi nece zeleti da se suoce sa ovolikim tekstom ispred sebe.
1. Neki korisnici su se sreli sa racunarom znatno pre pojave Interneta, krace ili duže vreme proveli u proucavanju, istraživanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogucnosti (ma koliko to smešno zvucalo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja "da se vidi i to cudo", potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).
2. Druga grupa je ona koja je racunar (i Internet zajedno sa njim) "otkrila" vec kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili racunar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom "u paketu". Takve osobe su vec potencijalni zavisnici i pre nego što nabave racunar, ili, u drugom slucaju pocinju da koriste Internet po "liniji manjeg otpora", odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
          Sad kad sam navela ova dva primera spoznaje potencijalnih ovisnika o Internet, mogu navesti i par tipova ovisnosti. Kako sam googlovala i jurcala za tim, pronasla sam dosta interesantnih tipova ovisnosti.
Naj zastupljeniji tipovi su:
1. Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction)
2. Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-relational addiction)
3. Igranje na mrezi (Net Gaming)
4. Prezasicenost informacijama (Information Overload)
Ali ne tako zanemarljivo je i trazenje ljubavi preko Interneta.Sve vise se pojavljuju stranice na kojim mozete ostaviti svoj oglas na razlicite nacine i cekati da se prava osoba javi.
          Pored toga nije tesko ni prepoznati osobu koja je ovisna o Internet. Zavisnici od Interneta najcesce imaju sledece nedostatke, tj. nacin ponasanja:
* Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za racunarom, odnosno na mreži, ako je u pitanju zavisnik koji racunar koristi samo i iskljucivo za Internet.
* Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako procerdanog vremena.
* Drže racunar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
* Dok koriste Internet, istovremeno su i euforicni jer su trenutno na Netu, i frustrirani osecanjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne" zavisnike od Interneta).
* Preokupirani su upotrebom racunara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tužni.
* Zavisnik od Interneta ne obraca pažnju na mogucnost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
* Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i cet servisa, cešce pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena osecanja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije, pa cesto u afektu kažu ono što zaista misle i osecaju, dok bi u stvarnom životu to verovatno zadržali samo za sebe.
          I da ne bi dalje duzila prichu, jer se u nasoj zemlji jos nisu sprovela neka konkretna istrazivanja o ovom sindromu, pa nemam ni potpune informacije o tome, a ankete koje sam nasla i koje su sprovodjene nisu bas relevantne za donosenje konkretnijih zakljucaka, resavam da ovde stavim tri tacke i cekam dalju okupaciju danasnjeg virtuelnog prijatelja ili neprijate. Veliki problem je taj nedostatak istrazivanja nase populacije na ovu temu, jer se na tom polju u nasoj zemlji i dalje ne pridaje velika paznja kao nekom mogucem velikom problemu ili problemu koji vec postoji i koji je vec dovoljno velik.
          A Internet da li je zlo..samo cu reci..
"Internet je prava stvar, ako se pametno koristi i u prave svrhe..."

always the same…

It’s like a pattern deep ingrained
It’s like a cycle but it’s always the same
Curly headed baby running wild
Woman that you see here now
She is still that same child

Aha always the same
I never change
Always the same
Always the same
I know my name
I never change
Always the same
Always the same

I’ve seen that look before
You can’t work me out
Don’t try and understand
You’ll always carry that doubt
You either love me or leave me
But I’ll never be tamed
I’m a mystery to myself
But I’m always the same

kosheen

MERA MUŠKARCA NOVOG DOBA

Nebrojeno puta prateci današnje emisije kraj malih TV ekrana, citajuci brojne clanke, i uopšte, svi mediji koriste se, tj. bombarduju nas novim pojmovima i izrazima kojima objašnjavaju i docaravaju nam savremeni život, ili takoreci život kojim živi savremen covek. U poslednje vreme cest pojam korišcen za objašnjavanje života koji vodi savremeni muškarac nazivaju takozvanim „METROSEKSUALIZMOM". Shvatajuci da je verovatno vec previše puta raspravljano o cinjenici ili bolje reci o fenomenu metroseksualizma, pokušavajuci na gomilu razlicitih nacina predociti sam njen smisao i znacenje, odlucujem da na neki nacin demistifikujem sam pojam „metroseksualca". Pretraživajuci Web došla sam do nebrojeno stranica koje sadrže cinjenice o samom pojmu teme. Da ne bi dolazilo da zabune, odmah da razjasnim da nije rec o seksualnom opredeljenju niti o seksualnom izboru partnera. Iako sve ukazuje na odredjeno ponašanje koje je do skora bilo rezervisano ponašanje lepšeg pola, danas ga sve više preuzimaju muškarci kao deo svog svakodnevnog ponašanja i pre svega, brižnom i vrlo predanom negovanju sopstvenog lica i tela. Posecujuci (redovno) salone lepote, stvaraju niz svojih rituala kojim svoju lepotu i mladost uzdižu do vrhunca.

Pokušavajuci da udjem u znacenje reci samog autora fenomena „metroseksualnosti" shvatam da je u stvari metroseksualac muškarac sa narcisoidnim navikama, koji veruje da svu pažnju, svoju i sveta, zavredjuje baš „on". Ocigledno da su pojmovi metroseksualnost i narcizam veoma bliski pojmovi, i da kada se ta dva pojma spoje u ovom današnjem takozvanom urbanom okruženju dobijamo novonastali fenomen - „urbani erotizam".

U Srbiji, u kojoj još uvek preovladava sindrom okorelog balkanca, termin „metroseksualca" i dalje je stran. Medju brojnim muškarcima koje bi danas pitali šta sam termin predstavlja, odgovori su veoma razliciti, ali ni jedan nije ni približno tacan. Dobijajuci odgovore da ima veze sa „metroom..." ili cak do samih osudjujucih odgovora „to je neka nova vrsta gej populacija..." shvatila sam da je i pored svih rasprava dosadašnjih, termin „metroseksualizma" i dalje samo nepoznat pojam. Muškarci su kod nas još uvek ipak prepatrijarhalno nastrojeni i verujem da ce proci još mnogo vremena dok se pripadnici jaceg pola budu gurali sa svojim nežnijim polovinama u redu za depilaciju… Jer, ovo ovdje je Balkan!

Ali nije sve tako mracno. Pogledajmo po ulicama u centru naših vecih gradova (Beograd ili Banjaluka npr.) i ipak cemo videti sve više muškaraca u lepoj, firmiranoj odeci, kupuju novu garderobu, kvarcaju se, odlaze u fitness centre, kozmeticke salone. Shvatajuci da samo ponašanje muškaraca koji posecuju kozmeticke salone i vode racuna o svom izgledu, deluje kao manir gej populacije, ljudi ne razmišljajuci previše o tome preskacu cinjenicu da svako, pa cak i oni sami, vode ili bi trebalo da posvete bar delic pažnje sebi i svom izgledu. Gledajuci na to svaki današnji mladic bi trebalo da poseduje i svoju gej stranu ne iskazujuci je prema svojoj seksualnoj opredeljenošcu, vec samim nacinom života i obracanjem pažnje prema samom sebi. Ma kako to cudno zvucalo u jednoj tradicionalnoj maco sredini, u kojoj je izvlacenje pramenova u muškim frizerskim salonima donedavno bilo bauk, u današnje vreme Srbi sve kozmeticke tretmane upražnjavaju (gotovo pod ruku) sa ženama.

Prateci kroz istoriju muško-ženskih odnosa, i uopšte, samo društvo, vec od detinjstva, dominantna socijalna poruka koju i samo društvo šalje jeste da pravi muškarac ne pokazuje osecanja. Muškarac treba da bude cvrst i jak, i da jedini izuzeci u kojima bi i neku vrstu osecanja pokazali budu seks, ljutnja i humor. Tako današnji muškarac u našoj zemlji odrasta ponoseci se sa cinjenicom da je bezosecajan ne umejuci da prepoznaje i razume osecaje, kao što ne ume ni da ih deli i kontroliše. Isto važi i za samu cinjenicu da su kozmeticki saloni, potraga za krpicama i redovno ogledanje u ogledalu nastali iskljucivo za žene i naravno za, kako bi današnji balkanac rekao „za muškarce vrlo neobicnog i svakako perverznog seksualnog opredeljenja".

          Ipak opet postoji I ta medijska pomama oko ovog fenomena, a o tome je raspravljao i urednik modne rubrike u casopisu "Man's health", jednom prilikom za "Ilustrovanu politiku" – "Metroseksualac je zaljubljen u svoj nacin života. On je najcešce oženjen ili ima devojku, ali ako je nema, to je zato što bi u tom slucaju imao manje vremena za teretanu, shoping.......:S

          Sad mi ostaje još samo da nagadjam da li je to priroda tako htela i stvorila novu prirodno civilizacijsku tekovinu ili su se pojavili metroseksualci, koje su stvorile mocnice industrije koje su shvatile da im ženska populacija kao potrošaci nije dovoljna, pa su odlucile da u svoju mrežu uvuku i mišicave muškarce. Da se nebi osecala dužna u uskracivanju objašnjenja nekih nerazjašnjenih cinjenica vezanih za „metroseksualizam", pa kao specijalan dodatak dodajem i intervju koji je sam sa sobom napravio sam tvorac ovog pojma.

Mark Simpson, covek koji je najodgovorniji za definiciju tog izvikanog termina, pošto ga je upravo on smislio još davne 1994. godine, napravio je intervju sa samim sobom o metroseksualnosti i metroseksualizmu.

Kako si došao do tog termina i kad si ga prvi put upotrebio? - Prvi put sam upotrebio tu rec u britanskom „Independentu" 1994. godine. Iskoristio sam je da opišem novu, narcisticku, medijski prezasicenu, samosvesnu vrstu muškosti. To je bila verzija muškosti koju je prezentovao Holivud, reklame i lifestyle magazini da bi zamenili tradicionalnu, potiskujucu, nerefleksivnu, nekozmeticku muškost koja nije dovoljno išla u šoping i koja je smatrala da je dovoljno zaradivati novac koji ce trošiti žena ili devojka. U osamdesetim je izgledalo da takav muškarac zbilja postoji samo u reklamama. Ali pocetkom devedesetih vec je bilo alarmantno jasno da život imitira lošu umetnost. Ceo sadržaj proizašao je iz moje knjige iz 1994. godine „Imitatori muškaraca", koja je analizirala delovanje koje sve estetiziraniji i neautenticniji svet ima na muškost. Zamislio sam metroseksualnost kao satirican termin, ali i kao trezvenu društvenu opservaciju. Mislim da nije verovatno da sam prvi izrekao tu rec, ali cini se da sam je prvi napisao u izjavi i prvi koji je razradio koncept iz nje. To je nešto s cime moram nauciti da živim.

Postoji li zbilja metroseksualnost ili je to samo zgodan pretinac za svrstavanje? - Pa „metroseksualac" je prilicno apsurdna kategorija, ali nije ništa apsurdnija od „heteroseksualac" ili „homoseksualac". Rekao bih da je isto toliko stvarna kao i te druge kategorije. Možda cak i više. Metroseksualac je prepoznatljiv kao vrsta; možete prstom pokazati na njega. Pokazati heteroseksualca ili homoseksualca obicno nije toliko lako, a da ga ne pratite kuci i ne gledate sa kime spava.

A šta misliš o „Queer Eye For the Straight Guy"? - Ocito je to zamišljeno kao „Metroseksualnost reality-show". U kulturi makeovera to je krajnji makeover, jer je ono što se preinacuje muškost kao takva. Ali mora se istaknuti da je osnovna premisa u stvari lažna. Znam da ce mnoge to šokirati, ali gayevi uopšte nisu po prirodi modno istancaniji od straight muškaraca. Pod jedan, gay modni strucnjak u „Queer Eye" (Carson Kressley) popuje o modi, a sam se ocajno loše odeva. Pod dva? Pa, tu sam ja. Pederski tatica metroseksualizma, dame i gospodo, više je lezboseksualan - premda je to van svake sumnje strašna uvreda za modne veštine lezbijki. Ja mrzim šoping i jednom godišnje odlazim u veliko sportsko skladište u predgradu gde se za celu godinu opskrbim odecom od umetnickih materijala. Da, idem u teretanu, ali uglavnom zato što je to jedini klub u koji me puštaju u mojoj lezbo-odeci. Urbani, modno osvešteni gayevi koji muškost i poželjnost shvataju kao modne detalje, možda su poslužili kao prototip za metroseksualnost, ali oni su odbacena, beta verzija.

Zašto se termin koji si smislio još pre 10 godina tek sada raširio? - Kada sam ja u mracnom srednjem veku devedesetih pisao o metroseksualizmu, vecina je poricala postojanje tog novog društvenog problema. Sami metroseksualci nisu hteli da se suoce sa onim što u stvari jesu. Sramili su se, ne svoje ljubavi prema sebi vec onoga što ce svet o njima pomisliti. Bojali su se, verovatno ispravno, da njihovi partneri i prijatelji to nece razumeti, ne žele to razumeti. Premda su tadašnji mediji bili puni metroseksualnih muškaraca, oni su krili svoje sklonosti. Nije bilo javno istaknutih, dobro prilagodenih metroseksualaca koji bi bili voljni poslužiti kao idoli mladih, izoliranih metrosa koji duboko žude za losionom za cišcenje i donjim rubljem od likre. Zato sam, kad sam se prošle godine vratio toj temi, odlucio da budem surov i imenovao nekoliko njih: izveo sam na otvoreno nekoliko vodecih metroseksualaca, ukljucujuci Dejvida Bekama, Breda Pita i Spajdermena. Nakon prvog šoka i protesta, postalo je ocigledno da je moja bezobzirnost razbila tabue i dovela do seizmickog pomaka u društvenim shvatanjima. Ljudi su sada bili spremni do beskraja da pricaju o stvarima koje se ranije nisu smele priznati. Umesto patološkog, pomalo perverznog izraza „narcisoidan muškarac" iz inhibiranog 20. veka, na sceni se pojavio sve ponosniji metroseksualac, urban, erotski, pravi decko za 21. vek. I svi su ga želeli. Osamnaest meseci otkako se ta rec pojavila online, dospela je u svacija usta i postala još raširenija i od fenomena koji opisuje. Možda još i više. Metroseksualnost je sada zaraza koja se prenosi tekstualno, a ne samo vizuelno.

Kako se metroseksualac razlikuje od japija? - Metroseksualac nikada ne bi nosio vatirana ramena. On nosi košulje bez rukava da pokaže svoje besprekorno razvijene deltoide i dizajnerske tetovaže. Japiji su ionako sada potrošena i besmislena kategorija, jer je još od osamdesetih svako u zapadnom svetu to vec postao ili poželeo postati. Plus-minus nekoliko antikapitalistickih demonstranata u kaftanima. Ko najbolje olicava metroseksualce, osim Dejvida Bekama? - Tom Kruz. On je sada u cetrdesetim, ali koristi svu tehnologiju industrije lepote i mode da bi ostao poželjan decak glatke kože i bujne kose s nestašnim osmehom. On je još uvek Maverik iz kljucnog filma osamdesetih „Top Gun". U stvari, još uvek je adolescent skinutih pantalona koji skakuce po kaucu u „Risky Business". Stoga su svi oni „Mission Impossible" filmovi u stvari o njegovoj nemogucoj misiji da ostane vecno mlad i poželjan - seks objekt svojih vlastitih filmova. To je igra u kojoj svi metroseksualci glume, premda vecina nema toliku pomoc holivudskih šminkera i filtera za kamere. Cujem da je on sada pustio bradu, ali kladim se da je ona brižno negovana šamponima. Kao i kod svakog metroseksualca, nema tajne koja je njegova seksualna sklonost - cela ta uspešna filmska karijera svedoci da je on strasno zaljubljen u Toma.